Светски дан породице представља дан када се посебна пажња посвећује значају ове јединице друштва као једне од најважнијих творевина цивилизације. Овај дан се обележава још од давне 1994. године, када га је Генерална скупштина Уједињених нација уврстила у календар важних датума.
Као основна ћелија друштва, породица треба да буде оснажена са сваког аспекта јер је здрава породица један од главних услова за стварање здравог појединца али и здравог друштва.
Из тог разлога је овај период пандемије корона вируса представља велики изазов за функционисање породичног живота.
Из угла породичних терапеута Центра за социјални рад Шабац о најчешћим проблемима са којима су се породице сусретале за време трајања епидемиолошких мера можете се упоознати у тексту испод.
ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПОРОДИЦЕ ЗА ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ
Током трајања епидемиолошких мера, изазване вирусом Ковид 19, породице су се углавном јављале због проблема у постразводном функционисању. Родитељи којима су деца поверена на самостално вршење родитељског права, нису имали јасне ставове да ли дете треба да одлази у другу породичну групу, код другог родитеља, уколико имају сазнања да су неки од чланова породичног домаћинства позитивни на вирус Ковид 19.
С друге стране, родитељ који не живи са децом, доживљавао је то као казну и страх, јер је проток времена највећа опасност од удаљаваља од детета. Сложена епидемиолошка ситуација као и увођење полицијског часа, имали су велики утицај на родитељско функционисање, због ограниченог кретања.
Родитељи су често били немоћни да испоштују судску пресуду у делу који се односи на контакте малолетног детета и родитеља са којим дете не живи. Све то отварало је ново бојно поље и нове сукобе, због односа који често нису били разрешени ни у претходној фази развода брака.
Тешкоће су се појављивале и приликом организовања виђења у контролисаним условима у ЦСР „Шабац“, због страха код родитеља али и стручних радника који су пратили та виђења, због ризика и могућности заразе вирусом. У повољнијој ситуацији су били родитељи са којим деца живе, јер су били у позицији моћнијег родитеља, док су се родитељи који не живе са децом, често јављали у Саветовалиште за породицу и младе, са понекад нереалним захтевима у односу на контакте са децом, изражавајући при том страх и сумњу када ће видети своју децу.
Задатак породичних терапеута у тим околностима је био веома сложен и комплексан јер је било неопходно рехабилитовати однос између бивших супружника и омогућити безбедне услове за виђење детета са другим родитељем.
Понекад је то било тешко јер су родитељи бранили своја права а терапеути су, са позиције неутралности, покушавали да сагледају комплексну породичну ситуацију и понуде рационално, конкретно решење, у складу са епидемиолошком ситуацијом.
У Саветовалиште за породицу и младе при ЦСР „Шабац“, током епидемиолошких мера, јављали су се и парови чији је брак био у кризи, јер су супружници међусобно више били уппућени једно на друго, због специфичне организације радног времена као и више слободног времена. Супружници често нису успевали да се снађу у новонасталој ситуацији и често су проблеме решавали на конфликтан начин, уместо комуникацијом.
У новонасталим околностима, родитељи су се суочавали и са проблемима функционисања своје малолетне деце, који су сада, у новонасталој ситуацији били видљивији а нису успевали да их на конструктиван начин решавају. Задатак терапеута у таквим околностима био је да ојача родитељски субсистем и да им укаже да су они ти који поседују моћ и одговорност у васпитању и који треба да усмеравају своју децу.
У тако затвореним породичним системима, са превеликом тензијом и напетошћу, долазило је често и до породичног насиља, које је пријављивано полицији и тада су се јављали нови проблеми у процесу раздвајања супружника, због изречених хитних мера.
Овако комплексна породична клима, услед епидемије, ограниченог кретања, спорадичног похађања наставе, више слободног времена, имала је утицај и на сиблинг систем – однос браће и сестара, јер је вишак слободног времена мењао и утврђену структуру радног дана.
Грађани који се обрате Саветовалишту за породицу и младе, могу, пре свега, да очекују разумевање њиховог проблема као и указивање на чињеницу да њихов проблем није проблем појединца већ проблем комплетног породичног система, који би требао да буде спреман да претрпи промене на свим нивоима породичног функционисања како би породица поново била функционална.
Милица Обренововић, дипл. соц. радник, породични психотерапеут
Весна Димитријевић, дипл. педагог, породични саветник
