Размена искустава о социјалном предузетништву и радним центрима у социјалној заштити

На Дивчибарама је 12. и 13. маја одржан „Пеер-то-Пеер“ састанак размене на две теме социјално предузетништво и како оно може да побољша запошљавање и инклузију рањивих група на локалном нивоу и рехабилитациони радни центри у области социјалне заштите.

Састанак је организовао ГИЗ, а присуствовали су представници Мнистарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, градских/општинских управа, центара за социјални рад, невладиног сектора. Испред Центра за социјални рад „Шабац“ присуствовала је Данијела Селенић, дипломирани правник у Служби за правне послове.

Циљ састанка био је размена искустава и како решавати проблеме у локалној заједници. Потребно је мапирати рањиве групе у једној локалној заједници. До сада је 20 градова/општина већ спровело овај процес. Мапирањем рањивих група може се приступити анализи модела радних центара, предузећа за радну интеграцију и других актера у социјалној економији.

Законски оквир који регулише рад радних центара је Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, док Закон о социјалној заштити исте помиње само у једном члану. Закључак је да недостаје законска регулатива кроз усвајање подзаконских аката који би ову област детаљније регулисали.

Професорка Јелена Танасијевић и Ивана Ројевић су представиле прве резултате анализе радних центара за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Из анализе произилази да нема подзаконских аката који би регулисали оснивање радних центара и ближе услове за оснивање.

Анализа је указала и на проблем процене радне способности коју процењује комисија, али не у радном окружењу. Закон практично значи да се могу запослити особе са трећим степеном радне способности. Родитељи се плаше да ће њихово дете изгубити друга права, ако се на било који начин радно ангажује. Анализа је показала и шта су изазови. Изазов је осигурање безбедности и одрживост радних центара. За радне центре је важно успостављање сарадње са локалном самоуправом. Доминатно се обављају послови картонаже, баштованства, рециклаже, прављење зимнице. Потребно је прилагођено радно време. Оно што произилази као препоруке из ове анализе су: доношење подзаконских аката и стандардизација рада, координисана сарадња између система, обезбеђивање стабилног и одрживог финансирања, јачање видљивости кроз промоцију и медијске кампање.

На састанку су приказана искуства Радних центара из Хрватске. Дечије срце и Царитас Шабац су представили своје активности, али не у форми радних центара, већ радне терапије, кроз услуге социјалне заштите, услед недостатка законске регулативе.

Представљен је модел WИСЕ. То је модел социланог предузећа чији је основни циљ радна интеграција особа које имају отежан приступ тржишту рада. WИСЕ производе робу или пружају услуге на тржишту, али истовремено обезбеђују: менторство, обуке, психосоцијалну подршку, прилагођене услове рада и подршку при преласку на отворено тржиште рада. Постоје три модела: транзициони модел, модел трајног запослења и мешовити модел.

Такође представљена је ИРИС мрежа која је основана 2012. године кроз пројекте подржане од ЕУ. Представља регионалну мрежу организација пружалаца социјалних услуга. У Србији је 79 организација чланица ове мреже. Циљ је јачање организација цивилног друштва како би постале равноправни пружаоци у социјалној заштити. Пружају подршку рањивим групама као што су: деца, жртве насиља, особе са инвалидитетом, ромска популација, мигранти.

Састанак је допринео повезивању и размени искуства. Локалне самоуправа разматрају које су то рањиве групе, које услуге или активности недостају, да ли је потребно постојеће услуге проширити, који су локални проблеми и потенцијални модел решавања. Што се тиче, радних центара главни недостатак је законска регулатива.

дипл. правник, Данијела Селенић
Служба за правне послове