Najčešće postavljana pitanja

Ko ima prava na novčanu socijalnu pomoć?

Pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Porodicom, u smislu ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć, smatraju se supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu. Članom porodice smatra se i dete koje ne živi u porodici, a nalazi se na školovanju – do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života. Članom porodice smatra se i supružnik bez obzira gde faktički živi.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica:

1) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara;

2) ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona;

3) ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi mu bila utvrđena po ovom zakonu u momentu podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć;

4) ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć mogu ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad, ako pored stambenog prostora koji odgovara potrebama porodice imaju zemljište u površini do jednog hektara. Izuzetno, pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica koji ne ispunjava uslove u pogledu posedovanja imovine ako centru za socijalni rad da saglasnost za upis hipoteke na svoje nepokretnosti radi obezbeđenja namirenja potraživanja u visini valorizovanog iznosa isplaćene novčane socijalne pomoći.

Odgovarajućim stambenim prostorom, u smislu Zakona o socijalnoj zaštiti, smatra se soba po članu porodice, odnosno dve sobe za lice koje ostvaruje pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu, odnosno uvećanu novčanu naknadu za pomoć i negu.

Zakon o socijalnoj zaštiti propisuje i posebne uslove za ostvarivanje navedenog prava.

Ko ima pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica?

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe, ako to pravo ne može da ostvari po drugom pravnom osnovu.

Potreba za pomoći i negom drugog lica utvrđuje se na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Ko ima pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica?

Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima korisnik dodatka za pomoć i negu drugog lica za koje je, na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100 % po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa i lice iz člana 92. stav 1. ovog zakona koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova.

Ko ima pravo na posebnu novčanu naknadu?

Jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju.

Koji je postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, dodatak za pomoć i negu drugog lica, uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, prava na posebnu novčanu naknadu?

Postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica , i prava na posebnu novčanu nanadu pokreće se po zahtevu, a može se pokrenuti i po službenoj dužnosti.

Zahtev za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć podnosi se na obrascu čiju sadržinu i izgled propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu. Kada je novčana socijalna pomoć potrebna porodici, zahtev podnosi i za nosioca prava određuje se jedan njen član.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i pravo na posebnu novčanu naknadu priznaje se od dana podnošenja zahteva ako su u momentu podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava.

Kako postati hranitelj?

Sigurno je da postoje brojni načini na koje se može pomoći deci bez roditeljskog staranja da odrastu u zdrave i srećne osobe. Jedan od načina je da se izostanak brige i staranja u biološkoj porodici nadomesti kroz smeštaj u hraniteljskoj porodici. Da bi neko postao hranitelj, osim želje da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi dom i u njemu puno ljubavi i podrške, potrebno je da najpre ispuni zakonima i pravilnicima propisane uslove i sandarde.
U nađoj zemlji hraniteljstvao je regulisano Porodičnim zakonom, Zakonom o socijalnoj zaštiti i Pravilnikom o hraniteljstvu. Od međunarodnih dokumenata relevantnih za zaštitu dece izdvaja se Konvencija UN o pravima deteta, čiji je jedan od potpisnika i naša zemlja.

Hraniteljstvom može da se bavi samo hraniteljska porodica koja poseduje opštu podobnost za hraniteljstvo i potvrdu nadležnog centra za socijalni rad za bavljenje hraniteljstvom.

Prvi korak je podnošenje zahteva centru za socijalni rad u opštini u kojoj budući hranitelj živi. Uz zahtev je neophodno prikupiti i priložiti potrebnu dokumentaciju:

– Fotokopija lične karte;
– Izvod iz matične knjige rođenih;
– Izvod iz matične knjige venčanih (za hranitelje koji su u braku; a moguće je biti hranitelj i ukoliko niste u braku, ako ste u vanbračnoj vezi ili uopšte nemate partnera);
– Uverenje o državljanstvu;
– Lekarsko uverenje;
– Potvrda o zaposlenju i mesečnim prihodima
– Potvrda o imovini (ugovor o kupoprodaji stana, kuće, zakup, otkup, ostavinsko rešenje);
– Uverenje da osoba nije osuđivana
– Uverenje da se protiv hranitelja ne vodi istraga, odnosno da nije podignuta optužnica;
– Uverenje da nije lišen roditeljskog prava
– Uverenje da nije lišen poslovne sposobnosti
– Potvrdu da nije na evidenciji lica protiv koga je određena mera zaštite od nasilja u porodici

Ovako dugačak spisak ne treba da obeshrabri potencijalne hranitelje, deo dokumentacije prikupiće centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti, i tako pomoći budućim hraniteljima da brže i efikasnije krenu put ove plemenite misije.

Nakon predaje zahteva i dokumentacije sledi postupak procene opšte podobnosti hranitelja, odnosno hraniteljske porodice. U tom postupku Centar za socijalni rad će izvršiti analizu dokumentacije budućih hranitelja; obaviti razgovore, tj. intervjue sa budućim hraniteljima u Centru, kao i sa članovima porodice budućih hranitelja u kućnoj poseti. Centar za porodični smeštaj i usvojenje će dati procenu tokom realizacije Programa pripreme za hraniteljstvo.

Budući hranitelji obavezno pohađaju program pripreme za hraniteljstvo u nadležnom Centru za porodični smeštaj i usvojenje. Posle završenog programa pripreme Centar za porodični smeštaj sačinjava tzv. sintetizovan izveštaj – nalaz i stručno mišljenje o opštoj podobnosti budućih hranitelja.
Kada Centar za socijalni rad dobije ovaj izveštaj, donosi odluku o opštoj podobnosti budućih hranitelja i izdaje potvrdu o bavljenju hraniteljstvom Ova potvrda važi dve godine, nakon čega je potrebno izvršiti reviziju postupka, tj. redovno preispitivanje opšte podobnosti hranitelja, koja se sprovodi najkasnije 60 dana pre isteka licence.

Vanredno preispitivanje opšte podobnosti hranitelja može se preduzeti i ranije, ukoliko proceni da je ugrožena bezbednost deteta i mlade osobe.

Šta je potrebno za usvojenje deteta?

Usvojenjem se  pravnim putem formira roditeljski odnos između tuđeg maloletnog deteta ( usvojenika ) i punoletne osobe ( usvojitelja ). Između usvojenika i usvojitelja se uspostavlja odnos koji je identičan onome između deteta i roditelja, a pritom usvojenik istovremeno napušta porodicu svojih krvnih srodnika sa kojim ga više ne vezuju nikakva prava i obaveze.

Usvojenik

Da bi dete moglo da se usvoji, potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi :

• Usvojenje treba da bude dopušteno samo ukoliko je u najboljem interesu usvojenika. Organ starateljstva ocenjuje psiho-fizički status deteta, jer nisu sva deca podobna za usvojenje
• Dete je zakonski podobno za usvojenje tek kada navrši 3. mesecživota, a najkasnije se može usvojiti do navršene 18. godine života
• Usvojiti se može dete koje :
• nema žive roditelje
  • dete čiji roditelji nisu poznatii nije poznato njihovo boravište
  • dete čiji su roditelji potpuno lišeniroditeljskog prava  ili poslovne sposobnosti
  • dete čiji su roditelji saglasnisa usvojenjem
• Zabranjeno jeusvajanje deteta koje u krvnom sredstvu sa usvojiteljem i to u pravoj liniji ili mu je brat ili sestra. Takođe, dete pod starateljstvom ne može biti usvojeno od strane svog staratelja, sve dok staratelj ne bude razrešen starateljstva
• Ukoliko dete imajednog ili oba roditelja, potrebna je njihova saglasnost. Roditelj ne može dati saglasnost pre navršenog 2.meseca života deteta. Roditelj takođe može povući tu saglasnost.
• Saglasnost usvojenikase zahteva ako je dete starije od 10 godina i sposobno je za rasuđivanje

Usvojitelj

Da bi  lice moglo da usvoji dete, potrebno je da ispunjava više uslova:

• Usvojitelj može biti osoba koja ima potpunu poslovnu sposobnost. Usvojitelj mora biti najmanje 18 godina stariji od usvojenika, a najviše 45 godina
• Usvojitelj može biti samo ono lice za koje je utvrđeno da poseduje svojstva na osnovu kojih može vršiti roditeljsko pravo u najboljem interesu deteta. To u svakom konkretnom slučaju procenjuje organ starateljstva . Usvojitelj ne može biti: lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, lice koje je obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika, lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela
• Usvojiti mogusamo bračni, odnosno vanbračni partneri zajedno. Postoje dva izuzetka od ovog pravila:
• dopušteno je da se kao usvojitelj pojavi samo jedan supružnik kada usvaja dete svog supružnika ili vanbračnog partnera
• po dozvoli ministra nadležnog za porodičnu zaštitu

• Usvojiteljmože biti samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu koji sprovodi organ starateljstva na čijem području budući  usvojitelj ima prebivalište ili boravište
• Usvojitelj može biti samo državljanin Republike Srbije.
• Strani državljanimogu biti usvojitelji, ako se ispune dva uslova:
  • da se ne može naći usvojitelj među domaćim državljanima
  • ministar nadležan za porodičnu zaštitu se saglašava sa usvojenjem

Postupak usvojenja

Zasnivanje usvojenja se sastoji iz tri faze :

• Prva faza je pripremni postupak. Započinje se inicijativom organa starateljstva po službenoj dužnosti ili pismenim zahtevom budućih usvojitelja ili pak roditelja,organu starateljstva.

Jedinstveni lični registar usvojenja– kada se utvrdi da i roditelji i dete ispunjavaju uslove za usvojenje, organ starateljstva je dužan da podatke o njima odmah unese Jedinstveni lični registar usvojenja.

Prilagođavanje– organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojitelje dužan je da im uputi dete radi uzajamnog priligođavanja, koje ne može trajati duže od 6 meseci.

• Druga faza je postupak donošenja odluke o zasnivanju usvojenja koja predstavlja rezultat svih ispitanih značajnih okolnosti vezanih za usvojenje, obavljenih u prethodnom periodu.
• Treća faza je postupak registracije usvojenja. Donosi se rešenje o novom upisu rođenja usvojenika a podaci o roditeljima deteta zamenjuju se podacima o usvojiteljima

Ono što je karakteristično za zasnivanje usvojenja je tajnost samog postupka.

Garantovano pravo deteta je da sazna ko su mu roditelji i da posle navršene 15. godine života može da izvrši uvid u matičnu knjigu rođenih i drugu dokumentaciju vezanu za njegovo poreklo.

Prestanak usvojenja

• Ništavostusvojenja postoji, ako prilikom njegovog zasnivanja nisu bili poštovani neki od obaveznih uslova koji se odnose na usvojitelja ili usvojenika. Tužbu za poništenje usvajanja mogu podneti: usvojitelji, usvojenik, roditelji ( staratelji ) usvojenika, lica koja imaju pravni interes da se usvojenje poništi i javni tužilac
• Rušljivostusvojenja nastupa kada je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi. Tužbu za poništenje usvojenja može podneti samo lice koje je dalo tu saglasnost

Prestankom usvojenja gase se sva prava i dužnosti između usvojitelja i usvojenika koja su se zasnivala na građanskom srodstvu.

Kako postati korisnik usluge pomoć u kući odraslima i starijima?

Da bi neko lice postalo korisnik usluge pomoć u kući potrebno je da podnese zahtev za obezbeđivanje usluge Centru za socijalni rad „Šabac“, a ukoliko nije u mogućnosti da dođe do Centra, zahtev može uputiti i telefonskim putem, o čemu se sačinjava službena beleška. Pored lica koje želi da bude korisnik usluge, zahtev može podneti i član porodice, staratelj ili zakonski zastupnik, može se podneti i po službenoj dužnosti na inicijativu Centra za socijalni rad, ili povodom inicijative građana ili drugih pravnih lica.

Uz zahtev se podnosi sledeća dokumentacija:

• kopija lične karte korisnika
• kopija zdravstvene knjižice korisnika
• medicinska dokumentacija korisnika
• ček od penzije ili drugi dokument kojim se potvrđuje prihod korisnika i članova porodice.

Postupak po podnetom zahtevu vodi nadležni stručni radnik na uslugama u zajednici. Centar kao pružalac usluge obaveštava podnosioca zahteva o  početku korišćenja usluge, stavljanju na listu čekanja ili razlozima za eventualno odbijanje prijema korisnika.

KRITERIJUMI ZA PRUŽANJE USLUGE PUK

Korisnicima se pruža usluga prema utvrđenoj proceduri.

Za korisnike koji se nađu na listi čekanja, usluga se pruža prema sledećem kriterijumu:

1. Lica koja imaju potrebu za uslugom zbog zdravstvenog stanja
2. Lica koja imaju potrebu za održavanjem lične higijene (toaleta i presvlačenje- lica koja nose pelene)
3. Lica koja žive sama u domaćinstvu
4. Lica koja nemaju prihode.

Usluga pomoć u kući prestaje po zahtevu korisnika ili po službenoj dužnosti, usled prestanka potrebe, smrti korisnika, smeštaja korisnika, usled neplaćanja utvrđene participacije dva meseca i više, usled onemogućavanja i ometanja pružaoca usluge od strane korisnika/staratelja, članova porodice  ili drugih lica  ili drugih razloga.

Korisnik potpisuje Izjavu da želi prestanak pružanja usluge.

Po dostavljenom izveštaju stručnog radnika, pravnik iz Službe za lokalna    prava i usluge donosi rešenje o prestanku usluge.