Најчешће постављана питања
Ко има права на новчану социјалну помоћ?
Право на новчану социјалну помоћ припада појединцу, односно породици, који својим радом, приходима од имовине или из других извора остварују приход мањи од износа новчане социјалне помоћи утврђеног Законом о социјалној заштити.
Породицом, у смислу остваривања права на новчану социјалну помоћ, сматрају се супружници и ванбрачни партнери, деца и сродници у правој линији без обзира на степен сродства, као и сродници у побочној линији до другог степена сродства под условом да живе у заједничком домаћинству. Чланом породице сматра се и дете које не живи у породици, а налази се на школовању – до краја рока прописаног за то школовање, а најкасније до навршене 26. године живота. Чланом породице сматра се и супружник без обзира где фактички живи.
Право на новчану социјалну помоћ може остварити појединац, односно породица:
1) ако нема других непокретности, осим стамбеног простора који одговара потребама појединца, односно породице и земљишта у површини до 0,5 хектара;
2) ако појединац, односно члан породице није продао или поклонио непокретну имовину или се одрекао права на наслеђивање непокретне имовине или ако је протекао период у којем би, од тржишне вредности непокретне имовине коју је продао, поклонио или се одрекао права на наслеђивање, могао обезбеђивати помоћ у смислу овог закона;
3) ако појединац, односно члан породице не поседује покретну имовину чијим коришћењем или отуђењем, без угрожавања основних животних потреба, може да обезбеди средства у висини шестоструког износа новчане социјалне помоћи која би му била утврђена по овом закону у моменту подношења захтева за новчану социјалну помоћ;
4) ако појединац, односно члан породице није закључио уговор о доживотном издржавању.
Право на новчану социјалну помоћ могу остварити и појединац који је неспособан за рад, односно породица чији су сви чланови неспособни за рад, ако поред стамбеног простора који одговара потребама породице имају земљиште у површини до једног хектара. Изузетно, право на новчану социјалну помоћ може остварити појединац, односно породица који не испуњава услове у погледу поседовања имовине ако центру за социјални рад да сагласност за упис хипотеке на своје непокретности ради обезбеђења намирења потраживања у висини валоризованог износа исплаћене новчане социјалне помоћи.
Одговарајућим стамбеним простором, у смислу Закона о социјалној заштити, сматра се соба по члану породице, односно две собе за лице које остварује право на новчану накнаду за помоћ и негу, односно увећану новчану накнаду за помоћ и негу.
Закон о социјалној заштити прописује и посебне услове за остваривање наведеног права.
Ко има право на додатак за помоћ и негу другог лица?
Право на додатак за помоћ и негу другог лица има лице коме је због телесног или сензорног оштећења, интелектуалних потешкоћа или промена у здравственом стању неопходна помоћ и нега другог лица да би задовољило своје основне животне потребе, ако то право не може да оствари по другом правном основу.
Потреба за помоћи и негом другог лица утврђује се на основу прописа о пензијском и инвалидском осигурању.
Ко има право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица?
Право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица има корисник додатка за помоћ и негу другог лица за које је, на основу прописа о пензијском и инвалидском осигурању, утврђено да има телесно оштећење од 100 % по једном основу или да има органски трајни поремећај неуролошког и психичког типа и лице из члана 92. став 1. овог закона које има више оштећења, с тим да ниво оштећења износи по 70% и више процената по најмање два основа.
Ко има право на посебну новчану накнаду?
Један од родитеља који није у радном односу, а који најмање 15 година непосредно негује своје дете које је остварило право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, има право на посебну новчану накнаду у виду доживотног месечног новчаног примања у висини најниже пензије у осигурању запослених, кад наврши општи старосни услов за остваривање пензије према прописима о пензијском и инвалидском осигурању, ако није остварио право на пензију.
Који је поступак за остваривање права на новчану социјалну помоћ, додатак за помоћ и негу другог лица, увећани додатак за помоћ и негу другог лица, права на посебну новчану накнаду?
Поступак за остваривање права на новчану социјалну помоћ, права на додатак за помоћ и негу другог лица и права на увећани додатак за помоћ и негу другог лица , и права на посебну новчану нанаду покреће се по захтеву, а може се покренути и по службеној дужности.
Захтев за остваривање права на новчану социјалну помоћ подноси се на обрасцу чију садржину и изглед прописује министар надлежан за социјалну заштиту. Када је новчана социјална помоћ потребна породици, захтев подноси и за носиоца права одређује се један њен члан.
Право на новчану социјалну помоћ, право на додатак за помоћ и негу другог лица и право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, као и право на посебну новчану накнаду признаје се од дана подношења захтева ако су у моменту подношења захтева испуњени услови за признавање права.
Како постати хранитељ?
Сигурно је да постоје бројни начини на које се може помоћи деци без родитељског старања да одрасту у здраве и срећне особе. Један од начина је да се изостанак бриге и старања у биолошкој породици надомести кроз смештај у хранитељској породици. Да би неко постао хранитељ, осим жеље да детету без родитељског старања обезбеди дом и у њему пуно љубави и подршке, потребно је да најпре испуни законима и правилницима прописане услове и сандарде.
У нађој земљи хранитељствао је регулисано Породичним законом, Законом о социјалној заштити и Правилником о хранитељству. Од међународних докумената релевантних за заштиту деце издваја се Конвенција УН о правима детета, чији је један од потписника и наша земља.
Хранитељством може да се бави само хранитељска породица која поседује општу подобност за хранитељство и потврду надлежног центра за социјални рад за бављење хранитељством.
Први корак је подношење захтева центру за социјални рад у општини у којој будући хранитељ живи. Уз захтев је неопходно прикупити и приложити потребну документацију:
– Фотокопија личне карте;
– Извод из матичне књиге рођених;
– Извод из матичне књиге венчаних (за хранитеље који су у браку; а могуће је бити хранитељ и уколико нисте у браку, ако сте у ванбрачној вези или уопште немате партнера);
– Уверење о држављанству;
– Лекарско уверење;
– Потврда о запослењу и месечним приходима
– Потврда о имовини (уговор о купопродаји стана, куће, закуп, откуп, оставинско решење);
– Уверење да особа није осуђивана
– Уверење да се против хранитеља не води истрага, односно да није подигнута оптужница;
– Уверење да није лишен родитељског права
– Уверење да није лишен пословне способности
– Потврду да није на евиденцији лица против кога је одређена мера заштите од насиља у породици
Овако дугачак списак не треба да обесхрабри потенцијалне хранитеље, део документације прикупиће центар за социјални рад, по службеној дужности, и тако помоћи будућим хранитељима да брже и ефикасније крену пут ове племените мисије.
Након предаје захтева и документације следи поступак процене опште подобности хранитеља, односно хранитељске породице. У том поступку Центар за социјални рад ће извршити анализу документације будућих хранитеља; обавити разговоре, тј. интервјуе са будућим хранитељима у Центру, као и са члановима породице будућих хранитеља у кућној посети. Центар за породични смештај и усвојење ће дати процену током реализације Програма припреме за хранитељство.
Будући хранитељи обавезно похађају програм припреме за хранитељство у надлежном Центру за породични смештај и усвојење. После завршеног програма припреме Центар за породични смештај сачињава тзв. синтетизован извештај – налаз и стручно мишљење о општој подобности будућих хранитеља.
Када Центар за социјални рад добије овај извештај, доноси одлуку о општој подобности будућих хранитеља и издаје потврду о бављењу хранитељством Ова потврда важи две године, након чега је потребно извршити ревизију поступка, тј. редовно преиспитивање опште подобности хранитеља, која се спроводи најкасније 60 дана пре истека лиценце.
Ванредно преиспитивање опште подобности хранитеља може се предузети и раније, уколико процени да је угрожена безбедност детета и младе особе.
Шта је потребно за усвојење детета?
Усвојењем се правним путем формира родитељски однос између туђег малолетног детета ( усвојеника ) и пунолетне особе ( усвојитеља ). Између усвојеника и усвојитеља се успоставља однос који је идентичан ономе између детета и родитеља, а притом усвојеник истовремено напушта породицу својих крвних сродника са којим га више не везују никаква права и обавезе.
Усвојеник
Да би дете могло да се усвоји, потребно је да су испуњени одређени услови :
- Усвојење треба да буде допуштено само уколико је у најбољем интересу усвојеника. Орган старатељства оцењује психо-физички статус детета, јер нису сва деца подобна за усвојење
- Дете је законски подобно за усвојење тек када наврши 3. месецживота, а најкасније се може усвојити до навршене 18. године живота
- Усвојити се може дете које :
- нема живе родитеље
- дете чији родитељи нису познатии није познато њихово боравиште
- дете чији су родитељи потпуно лишениродитељског права или пословне способности
- дете чији су родитељи сагласниса усвојењем
- Забрањено јеусвајање детета које у крвном средству са усвојитељем и то у правој линији или му је брат или сестра. Такође, дете под старатељством не може бити усвојено од стране свог старатеља, све док старатељ не буде разрешен старатељства
- Уколико дете имаједног или оба родитеља, потребна је њихова сагласност. Родитељ не може дати сагласност пре навршеног 2.месеца живота детета. Родитељ такође може повући ту сагласност.
- Сагласност усвојеникасе захтева ако је дете старије од 10 година и способно је за расуђивање
Усвојитељ
Да би лице могло да усвоји дете, потребно је да испуњава више услова:
- Усвојитељ може бити особа која има потпуну пословну способност. Усвојитељ мора бити најмање 18 година старији од усвојеника, а највише 45 година
- Усвојитељ може бити само оно лице за које је утврђено да поседује својства на основу којих може вршити родитељско право у најбољем интересу детета. То у сваком конкретном случају процењује орган старатељства . Усвојитељ не може бити: лице које је потпуно или делимично лишено родитељског права или пословне способности, лице које је оболело од болести која може штетно деловати на усвојеника, лице осуђено за кривично дело из групе кривичних дела против брака и породице, против полне слободе и против живота и тела
- Усвојити могусамо брачни, односно ванбрачни партнери заједно. Постоје два изузетка од овог правила:
- допуштено је да се као усвојитељ појави само један супружник када усваја дете свог супружника или ванбрачног партнера
- по дозволи министра надлежног за породичну заштиту
- Усвојитељможе бити само лице које је припремљено за усвојење по посебном програму који спроводи орган старатељства на чијем подручју будући усвојитељ има пребивалиште или боравиште
- Усвојитељ може бити само држављанин Републике Србије.
- Страни држављанимогу бити усвојитељи, ако се испуне два услова:
- да се не може наћи усвојитељ међу домаћим држављанима
- министар надлежан за породичну заштиту се саглашава са усвојењем
Поступак усвојења
Заснивање усвојења се састоји из три фазе :
- Прва фаза је припремни поступак. Започиње се иницијативом органа старатељства по службеној дужности или писменим захтевом будућих усвојитеља или пак родитеља,органу старатељства.
Јединствени лични регистар усвојења– када се утврди да и родитељи и дете испуњавају услове за усвојење, орган старатељства је дужан да податке о њима одмах унесе Јединствени лични регистар усвојења.
Прилагођавање– орган старатељства који је изабрао будуће усвојитеље дужан је да им упути дете ради узајамног прилигођавања, које не може трајати дуже од 6 месеци.
- Друга фаза је поступак доношења одлуке о заснивању усвојења која представља резултат свих испитаних значајних околности везаних за усвојење, обављених у претходном периоду.
- Трећа фаза је поступак регистрације усвојења. Доноси се решење о новом упису рођења усвојеника а подаци о родитељима детета замењују се подацима о усвојитељима
Оно што је карактеристично за заснивање усвојења је тајност самог поступка.
Гарантовано право детета је да сазна ко су му родитељи и да после навршене 15. године живота може да изврши увид у матичну књигу рођених и другу документацију везану за његово порекло.
Престанак усвојења
- Ништавостусвојења постоји, ако приликом његовог заснивања нису били поштовани неки од обавезних услова који се односе на усвојитеља или усвојеника. Тужбу за поништење усвајања могу поднети: усвојитељи, усвојеник, родитељи ( старатељи ) усвојеника, лица која имају правни интерес да се усвојење поништи и јавни тужилац
- Рушљивостусвојења наступа када је сагласност за усвојење дата под принудом или у заблуди. Тужбу за поништење усвојења може поднети само лице које је дало ту сагласност
Престанком усвојења гасе се сва права и дужности између усвојитеља и усвојеника која су се заснивала на грађанском сродству.
Како постати корисник услуге помоћ у кући одраслима и старијима?
Да би неко лице постало корисник услуге помоћ у кући потребно је да поднесе захтев за обезбеђивање услуге Центру за социјални рад „Шабац“, а уколико није у могућности да дође до Центра, захтев може упутити и телефонским путем, о чему се сачињава службена белешка. Поред лица које жели да буде корисник услуге, захтев може поднети и члан породице, старатељ или законски заступник, може се поднети и по службеној дужности на иницијативу Центра за социјални рад, или поводом иницијативе грађана или других правних лица.
Уз захтев се подноси следећа документација:
- копија личне карте корисника
- копија здравствене књижице корисника
- медицинска документација корисника
- чек од пензије или други документ којим се потврђује приход корисника и чланова породице.
Поступак по поднетом захтеву води надлежни стручни радник на услугама у заједници. Центар као пружалац услуге обавештава подносиоца захтева о почетку коришћења услуге, стављању на листу чекања или разлозима за евентуално одбијање пријема корисника.
КРИТЕРИЈУМИ ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГЕ ПУК
Корисницима се пружа услуга према утврђеној процедури.
За кориснике који се нађу на листи чекања, услуга се пружа према следећем критеријуму:
- Лица која имају потребу за услугом због здравственог стања
- Лица која имају потребу за одржавањем личне хигијене (тоалета и пресвлачење- лица која носе пелене)
- Лица која живе сама у домаћинству
- Лица која немају приходе.
Услуга помоћ у кући престаје по захтеву корисника или по службеној дужности, услед престанка потребе, смрти корисника, смештаја корисника, услед неплаћања утврђене партиципације два месеца и више, услед онемогућавања и ометања пружаоца услуге од стране корисника/старатеља, чланова породице или других лица или других разлога.
Корисник потписује Изјаву да жели престанак пружања услуге.
По достављеном извештају стручног радника, правник из Службе за локална права и услуге доноси решење о престанку услуге.
