У оквиру обележавања Дечје недеље, Центар за социјални рад „Шабац“ и Центар за породични смештај и усвојење Београд, Радна јединица Шабац, организовали су 7. октобра у Тренинг центру на Летњиковцу стручну трибину под називом „Дете без родитељског старања у систему социјалне заштите – значај мреже подршке за дете и хранитеље“.
Трибина је била посвећена једној од најосетљивијих и најзначајнијих тема у области заштите деце, хранитељству, као облику породичне бриге који детету, када одрастање у биолошкој породици није могуће, пружа прилику да расте у сигурном, подстицајном и породичном окружењу.
Скуп је окупио представнике образовног и система социјалне и здравствене заштите, васпитаче и стручне сараднике Предшколске установе „Наше дете“, запослене у здравственом систему, хранитеље, као и грађане заинтересоване да се у будућности упознају са хранитељством и евентуално преузму ову важну и одговорну улогу.
Циљ трибине био је да се унапреде знања и разумевање потреба деце која се налазе на хранитељству, приближе улоге и одговорности различитих учесника у систему заштите и укаже на значај међусобне сарадње, континуиране подршке и заједничког деловања у најбољем интересу детета.
Хранитељство – право детета на сигурност, бригу и припадање
О законском оквиру хранитељства говорила је Данијела Селенић, дипломирани правник запослена у Центру за социјални рад „Шабац“, која је представила законске услове за заснивање хранитељства, права детета, улогу органа старатељства и одговорности хранитеља.
Селенићева је говорила о околностима у којима се дете смешта у хранитељску породицу, истичући да постоје животне ситуације у којима родитељи, привремено или трајно, нису у могућности да се старају о детету, или у којима живот са родитељима није у његовом најбољем интересу. У таквим ситуацијама, када се процени да је то најбољи облик заштите за дете, разматра се могућност смештаја у сродничку или другу хранитељску породицу, која је најближа биолошкој, односно мање рестриктивно збрињавање детета у односу на установу.
Посебно је истакла значај поштовања права детета на учешће у доношењу одлука које га се тичу, у складу са његовим узрастом и зрелошћу, као и обавеза да се детету пруже информације на начин који може да разуме. Нагласила је да хранитељство мора бити засновано на процени најбољег интереса детета и да свако дете, без обзира на породичне околности, има право на једнако достојанство, заштиту и могућности за развој.
Посебна пажња посвећена јасном разграничењу улога хранитеља и старатеља у систему заштите детета. Иако њихове улоге могу бити повезане и допуњавати се у остваривању најбољег интереса детета, важно је разумети њихове различите надлежности и одговорности. Хранитељ детету обезбеђује свакодневну бригу, сигурност и подршку у одрастању, док старатељ, у складу са законом утврђеним овлашћењима, заступа дете без родитељског старања и стара се о заштити његових права и интереса, навела је Данијела Селенић.
Значај припреме и подршке будућих хранитеља
Јована Иванковић, дипломирани социјални радник, запослена у Центру за породични смештај и усвојење Београд, Радна јединица Шабац, говорила је о значају едукативних програма у области хранитељства, са посебним освртом на процену опште подобности будућих хранитеља и њихову припрему за преузимање ове важне и одговорне улоге. Представила је активности усмерене на оснаживање деце и хранитељских породица, кроз програме прилагођене њиховим актуелним потребама, као и значај стручне подршке током целокупног процеса хранитељства.
Посебно је истакла улогу Центра за породични смештај и усвојење у процени и припреми будућих хранитеља, избору одговарајуће хранитељске породице за конкретно дете у сарадњи са центром за социјални рад, планирању мера и услуга заштите, као и праћењу остваривања плана заштите детета. Важан део овог процеса чине сарадња са центром за социјални рад, редовне теренске посете и праћење услова у којима дете одраста, како би се благовремено препознале његове потребе и обезбедила адекватна подршка и детету и хранитељској породици.
Иванковићева је нагласила да хранитељство не подразумева само избор породице и смештај детета, већ и континуирану стручну подршку, сарадњу и праћење, са циљем да се сваком детету обезбеде сигурност, стабилност и услови за несметан развој.
Разумевање детета – први корак ка изградњи поверења
О улози хранитељства у одрастању детета говорила је Зорица Колаковић, дипломирани психолог, запослена у Центру за породични смештај и усвојење Београд, Радна јединица Шабац. Кроз тему прилагођавања детета на хранитељску породицу, указала је на значај разумевања искустава губитка, одвајања и трауме које дете може носити са собом.
Долазак у хранитељску породицу за дете представља велику животну промену. Иза његовог понашања могу се налазити страх, туга, несигурност, збуњеност, љутња или тешкоће у успостављању односа поверења. Зато је важно да одрасли такве реакције не посматрају изоловано, нити их доживљавају лично, већ да покушају да разумеју поруке и потребе које се иза њих крију, истакла је Колаковићева.
Посебно је нагласила важност очувања идентитета детета и његових веза са биолошком породицом, када је то у његовом најбољем интересу. Дете не треба да буде стављено у позицију да бира између породица које су део његовог живота. Напротив, потребно му је помоћи да разуме своју животну причу, прихвати сопствена осећања и изгради осећај сигурности и припадања, навела је Зорица Колаковић.
Разумевање детета захтева стрпљење, доследност и емпатију, али и сарадњу хранитеља, стручних радника, васпитача, наставника и свих других особа које учествују у његовом одрастању.
Подршка хранитељима – од припреме до свакодневне бриге о детету
Дијана Томасовић, дипломирани педагог, запослена у Центру за породични смештај и усвојење Београд, Радној јединици Шабац посветила је своје излагање развоју деце и специфичним развојним потребама деце на хранитељству. Указала је на то да се деца развијају различитим темпом и да претходна искуства, занемаривање, несигурност и друге неповољне животне околности могу утицати на њихов развој и понашање.
Због тога је важно да хранитељи препознају потребе детета, обезбеде му подстицајно окружење, подрже развој његових потенцијала и благовремено сарађују са стручњацима када је потребна додатна помоћ.
Посебно је истакла значај позитивног дисциплиновања, активног слушања, јасних правила, похвале, доследности и ненасилних метода васпитања. Кажњавање, нарочито физичко и понижавајуће, не доприноси изградњи поверења и може додатно нарушити осећај сигурности детета. Уместо тога, детету су потребни разумевање, подршка, предвидљивост и границе које му помажу да учи, развија се и осећа сигурно, нагласила је Томасовићева.
Један систем – две перспективе, заједнички циљ
О значају повезивања различитих улога и перспектива у систему заштите говорила је Милица Вујанић, мастер педагог, кроз тему „Један систем – две перспективе“.
Ослањајући се на искуство рада у различитим улогама у систему социјалне заштите, представила је значај сагледавања хранитељства како из перспективе саме хранитељске породице, тако и из угла стручног вођења случаја. Док рад са хранитељском породицом омогућава непосредан увид у свакодневне изазове, потребе и емоционална искуства детета и хранитеља, улога водитеља случаја подразумева шире сагледавање ситуације, процену потреба детета, планирање мера заштите и координацију свих учесника у процесу.
Посебно је указала на значај свих фаза вођења случаја у хранитељству, од почетне и детаљне процене, избора одговарајуће хранитељске породице и припреме за смештај, до реализације плана заштите и континуираног праћења дететовог развоја и потреба.
Повезивање ове две перспективе доприноси бољем разумевању изазова са којима се хранитељи сусрећу, али и значаја благовремене комуникације, флексибилности и заједничког реаговања свих учесника у систему. Промене у животу детета захтевају пажљиво праћење, прилагођавање планова и координисану подршку, како би се обезбедили континуитет заштите и стабилност у одрастањ, навела је Милица Вујанић.
Иако се разликују по начину сагледавања и одговорностима, обе перспективе имају исти циљ, да се детету обезбеде сигурно окружење, подршка и услови за развој, уз уважавање његових потреба и најбољег интереса.
Заједништвом до боље подршке сваком детету
Трибина је још једном потврдила да хранитељство није само обезбеђивање смештаја и задовољавање основних животних потреба детета. Оно подразумева прихватање детета са његовим искуствима, осећањима, потребама и животном причом, као и стварање услова у којима може да развије поверење, осећај припадања и веру у себе.
За то је потребна сарадња хранитељских породица, центара за социјални рад, стручњака из области породичног смештаја, образовних и здравствених установа, као и шире заједнице. Свако од њих има важну улогу у стварању окружења у којем се дете осећа прихваћено, заштићено и подржано.
дипл.социолог, Сања Павловић Мијаиловић
ХП2
ХП3
ХП4
