Према Општем протоколу за заштиту деце од злостављања и занемаривања /2008/ сви облици насиља, злостављања, злоупотребе или занемаривања деце, којима се угрожавају или нарушавају физички, психички и морални интегритет личности детета, представља повреду једног од основних права детета садржаних у Конвенцији Уједињених нација о правима детета а то је право на живот, опстанак и развој.

Доношењем Закона о ратификацији Конвенције Уједнињених нација о правима детета, наша држава се обавезала да предузме мере за спречавање и обезбеди заштиту детета од свих облика насиља у породици, институцијама и широј друштвеној средини. Такође, овом Конвенцијом, одређена је обавеза државе да обезбеди мере подршке за физички и психички опоравак детета које је жртва насиља и омогући његову социјалну реинтеграцију.

Проблем злостављања и занемаривања деце и адолесцената је међународно признат проблем који се јављао током људске историје и који је присутан у готовом свим културама. Процес заштите деце од злостављања или занемаривања захтева мултисекторски приступ. Веома је важно да сви учесници у овом процесу имају јединствен став у односу на дефиницију злостављања и занемаривања, што је први услов за успешност заштите мал. детета.

Злостављање и занемаривање деце обухвата све оне активности или све оне околности које су реализоване од стране одраслих а које доводе, или потенцијално могу довести, до угрожавања живота, здравља, безбедности детета и угрозити његов физички, ментални, духовни, морални и друштвени развој. Злоупотреба мал. деце подразумева све оно што појединац, институције или процеси чине или не чине а што директно или индиректно шкоди деци и онемогућава њихов безбедан и сигуран развој. Злостављање и занемаривање мал. деце може обухватити физичко злостављање, емоционалну или сексуалну злоупотребу, занемаривање и немарно поступање и експлоатацију, која се односи на коришћење детета за рад или друге активности а у корист других особа.

Први корак заштите мал. деце која су жртве злостављања или занемаривања, јесте откривање злостављања или занемаривања. Обавеза је свих институција, појединаца или установа да пријаве овај вид насиља над децом односно занемаривање или злостављање мал. деце или сумњу на овај облик насиље. Након прве пријаве потребно је да орган старатељства сагледа околности у којима се дешава занемаривање, провери тачност навода пријаве, утврди услове у којим дете живи, изврши процену родитељских капацитета као и целокупне чињенице које се односе на живот детета а затим са позиције органа старатељства утврди процену ризика, стања и потреба мал. детета и породице и да у складу са тим доноси даље одлуке које се тичу заштите најбољег интереса мал. детета.

Веома је важно да у овом почетном процесу рада са мал. дететом и породицом, постоји особа у коју мал. дете има поверење, која са мал. дететом остварује близак контакт а којој мал. дете може да саопшти своје страхове, сумњу или тајне о злостављању. Неопходно је у овој фази, као и свим каснијим фазама рада са дететом, мал. детету пружити подршку, сигурност и охрабрење уз истовремено реализовање процеса заштите мал детета.

Веома је важно напоменути да најбољи интерес детета увек има предност над интересом родитеља, односно старатеља, установе или заједнице у ситуацијама, када се ови интереси разликују од интереса детета.

Када је реч о пријавама које се односе на злоупотребу или злостављање мал. деце, оне обухватају широк спектар деловања свих система – социјалне заштите, образовања, здравства, полиције, правосуђа. Из тог разлога, неопходна је ефикасно сарадња, координирана акција као и брза размена комуникација између свих установа и стручних радника, које имају сазнање о овом виду насиља. Веома је важно да свако у оквиру свог система добро познаје своје обавезу, улогу и одговорност, да постоје јасно дефинисани кораци, како би се насиље прекинуло и обезбедила сигурност и безбедност мал. детета.

С обзиром да пријаве злостављања и занемаривања мал. деце спадају у групу најтежих и најсложенијих пријава, неопходно је планом заштите детета од злостављања и занемаривања утврдити план праћења и евалуирања планираних и предузетих мера органа старатељства и осталих система који су укључени у процес заштите мал. детета. Циљ праћења и евалуације је задовољење дететових развојних, образовних и здравствених потреба као и промене у ставовима и понашању породице, промена или побољшање животних и породичних околности који ће омогућити сигуран и безбедан развој мал. детета.

Орган старатељства, у складу са проценом и информацијама које је прикупио, може донети одлуку о издвајању детета из биолошке породице и реализовати смештај у одговарајућу установу социјалне заштите или хранитељску породицу. Уколико се процени да родитељи својим понашањем нису угрозили или довели дете у реалну или потенцијалну опасност, мал. дете може остати у својој биолошкој породици, уз одређени вид праћења или подршке породице. Такође, орган старатељства, као меру породично-правне заштите, може покренути поступак лишења родитељских права, које може бити делимично или потпуно, када се утврди да су родитељи грубо занемарили родитељско право и да су својим поступцима довели дете у потенцијалну или стварну опасност, што представља највећи степен ризика за живот и здравље детета.

/У тексту коришћен приручник за примену Општег протокола за заштиту деце од злостављања и занемаривања, Центар за права детета, Београд, 2006. /

Весна Димитријевић, дипл. педагог, породични саветник,
руководилац Службе за заштиту деце и младих