Светски дан особа са Дауновим синдромом установљен је 2006.године, а 21. март симболично је изабран за тај дан јер је у основи те болести присутност 3 хромозома уместо 2 на 21 хромозомском пару.
Хромозомске аберације могу бити узрочник различитих клиничких синдрома. Настанак Дауновог синдрома најчешће је узрокован тризомијом двадесет првог хромозомског пара (95 одсто). У пренаталном периоду, комбинацијом неинвазивних тестова идентификују се труднице код којих постоји повећана могућност за рађање детета са Дауновим синдромом, да би се даљим испитивањима (аминоцентезом, биопсијом хорионских ресица…) утврдило да ли је дошло до хромозомских аберација у ћелијама плода.Код особа са Дауновим синдромом повећан је ризик од настанка леукемије, веома често присутне су аномалије срца (40 одсто), поремећаји рада органа за варење (сужење једњака) и штитне жлезде. Ове особе подложније су инфекцијама грла, носа и уха (упала средњег уха), које могу да угрозе слух детета, што се негативно одражава и на развој говора. Висок и сужен непчани лук, мала усна дупља, увећан језик и хипотоничност у комбинацији са већ поменутим оштећењем слуха доводе до тешкоћа у артикулацији.Говор се развија спорије, с тим да је разумевање увек боље развијено у односу на експресивни говор. Ниво интелектуалног функционисања особа са Дауновим синдромом креће се од тешке до лаке интелектуалне ометености, а највећи број њих функционише на нивоу умерене интелектуалне ометености. Имају ограничене могућности одржавања пажње, снижен капацитет краткорочне меморије, редуковану способност формирања и употребе стратегије решавања проблема, тешкоће у разумевању апстрактних појмова и концепата, као и комплексних социјалних односа.Раном интервенцијом, која подразумева рад дефектолога и других стручњака, усмереном на децу до три године живота, у значајној мери може се превентивно утицати на настанак придружених поремећаја и стимулисати психомоторни развој. Посебно значајне активности које припадају процедурама ране интервенције, односе се на пружање активне подршке целој породици у виду информисања, саветодавног рада и практичне обуке. Већина деце са Дауновим синдромом у периоду раног детињства ређе остварује интеракције са родитељима и слабије одговара на подстицаје, али истрајност на њиховом укључивању у свакодневне активности породице има изузетно позитивне ефекте.Начин на који је дете са Дауновим синдромом прихваћено у породичном кругу, позитивно утиче на развој комуникације, усвајање дневних животних вештина и успешније уклапање у социјално окружење. Подршка шире друштвене заједнице, неопходна је како би се оваквом детету омогућило да социјалне интеракције оствари и ван породичног круга. Деца са Дауновим синдромом могу бити укључена у предшколске установе у оквиру развојне групе за децу са сметњама у развоју или у редовне групе уз одговарајућа прилагођавања и подршку дефектолога. Некада су ова деца, као и малишани са интелектуалном ометеношћу друге етиологије, похађала наставу искључиво у школама за децу са сметњама у развоју. Данас постоји могућност да се укључе у васпитно-образовни процес и у редовним школама, али само уколико она може да обезбеди потребна прилагођавања и одговарајућу подршку. Без наведених предуслова, неће се развити сви дететови потенцијали, а могуће је и јављање негативних последица социо-емоционалне природе.Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју похађају 4 корисника са Дауновим синдромом.Веслог духа, увек расположени и спремни за активности, као и да помогну својим другарима у појединим активностима, они уносе радост и светлост у свакодневицу Дневног боравка.Нека данашњи дан сија као и они што сијају у својој радости и чистој души. Нека данас све нас обасја светлост радости заједничког живота и нека та светлост буде путоказ ка бољем сутра за све наше другаре, браћу, сестре са Дауновим синдромом.дипл. дефектолог Вукосава Нинковић
