Станари Установе у улици Стефана Првовенчаног 10В

Установа за децу и младе „Шабац“, намењена за смештај деце и младих са аутизмом и одраслих са сметњама у комуникацији, ове године је обележила деценију постојања и рада. Смештена у насељу Касарске ливаде,  површине је 2.031,51м2 пружа услугу смештаја 365 дана у години, 24 сата дневно уназад десет година, тачније од 15. марта 2014. године.

Када оставимо по страни све техничке ствари везане за ово здање, као и обавезне процедуре и прописе функционисања, остаје нам суштинско питање које гласи ко су заправо станари Установе у улици Стефана Првовенчаног 10В у насељу Касарске ливаде, којих тренутно има 42? Како проводе дане, функционишу, шта воле, а шта не, ко њих воли, како проводе годишња доба, викенде и шта у њиховом случају значи време?

У пространом дворишту здања смештеног одмах уз храм Светог Василија Острошког  налази се простран летњиковац са дечјим игралиштем и справама где његови станари проводе слободно време: шетају, причају, љуљају се, смеју, воле, свађају, могло би се рећи друже како међусобно тако и са запосленима; својим радним терапеутима, васпитачима, стручним радницима.

Н. М. има 21 годину у Установи живи пет година. Овај момак ће вам обавезно пружити руку приликом упознавања, а затим ће вас потпуно купити својим осмехом и културним опхођењем. Н.М. воли да помаже запосленима, да има радну обавезу и  оне су углавном везане за вешерај. Одговоран је и вредан и на њега се може ослонити. У слободно време слуша музику, воли да гледа телевизију или да игра игрице на свом playstation aparatu, нема породицу, али га пријатељи редовно посећују. Највише другује са двојицом цимера из собе.

К.П. има 41 годину, у Установи је осам година. Родом је  из Прњавора, воли И.Т. који има 46 година и такође је становник Установе. Истиче колико јој значи његов нежан однос који испољава према њој; „Мази је, чува и не дозвољава ником да је дира“. К.П. воли када је тата зове телефоном, да иде кући на викенд. Воли да једе, истиче „Највише: рибу, паштету, помфрит, хамбургер какав јој је купила соц. радница Милана када ју је водила код доктора у Београд“.

В.И. има 29 година, Установа је њен дом већ девет година, она би волела да иде кући код тате. Мајка је преминула, сестра је повремено обилази. Воли плишане играчке, да слуша музику и како каже заљубљена је у једног од корисника. Са цимеркама из собе зна понекад и да се посвађа.

И. Т. има 46 година своју изабраницу К.П. жели да венча у цркви. Приликом прославе јубилеја Установе наводи да је то рекао и њеном оцу. И.Т. свима дели комплименте то је његова особеност тврде и запослени, слуша музику, добронамеран је и дружељубив. У Установи је  осам година.

М.Г. има 30 година у Установи је од оснивања, односно десет година. Ова девојка је родом из Панчева. Воли да пева, тренутно пати за једним од запослених који је променио радно место.

Ж.С. има 27 година, на адреси Установе је такође од оснивања. Овај момак крупне грађе истиче изнад свега да воли девојке, плаве, смеђе и црнке. Ж.С.  воли музику,  да се весели,  велики је гурман због чега сад чешће мора да проводи време у фискултурној сали где вежба са својим радним терапеутом.

Пре смештаја у Установу, највећи број корисника живео је у  породицама, које из различитих разлога, а најчешће због њиховог специфичног начина функционисања, нису биле у могућности да им пруже адекватну бригу. Њихов живот на адреси Стефана Првовенчаног 10В функционише тако што се и запослени и корисници међусобно допуњавају и представљају чланове једне велике породице. Животи корисника су испреплетани са животима запослених у Установи и обрнуто. Социјална радница Милана Штековић Максимовић истиче да су односи између запослених и корисника много више од формалних, јер дати посао захтева љубав према професији и одређене особине личности као што су: емпатичност, брига за друге, одговорност, посвећеност… У току дана посао запослених врло често превазилази прописани обим и врсту посла. Један од најчешћих проблема живота у оваквим установама јесте усамљеност корисника који су окружени гомилом људи. Зато се запослени старају да живот оних који бораве у Установи буде што квалитетнији и достојанственији.

 Матични васпитач дефектолог, Маја Панић наводи да се са корисницима свакодневно спроводи радно – окупациона терапија чији садржај зависи од могућности и капацитета корисника са којима се ради (цртање, бојење, цепкање и лепљење папира, слагање слагалица и другог дидактичког материјала). Поједини корисници који захтевају рад један на један, а нису заинтересовани за радно окупационе активности, излазе у шетњу и проводе време у дворишту, или бораве у тв сали и слушају музику.

Када временске прилике дозвољавају друже се са њима напољу у дворишту, или имају активности у фискултурној сали са радним терапеутом. Једном недељно за време школске године одлазе у Библиотеку шабачку где са запосленима имају различите радионице, иду на стони тенис и баскин. Учесници су Београдског полумаратона, редовно посећују околна излетишта: Стари град, Летњиковац, Пољопривредну школу, манастире у околини …Редовни су учесници Чивијашког карневала, а познати Шабачки вашар њихова је обавезна дестинација сваке године. Своје уметничке радове  излажу  на Новогодишњем и Ускршњем базару. Важно је навести и да своје рођендане радо прослављају у Установи уз обавезну торту и послужење.

О Јубилеју десет година Установе који је обележен 22. маја сви радо причају, јер они као и сви остали воле; госте, да их посећују, срећни су кад добијају поклоне, воле да учествују у фештама, а како кажу изузетно им се свидела музика, пуно гостију од којих су многи били и чланови њихових породица, као и то што је било веома укусно послужење. Један број корисника Установе учествовао је у програму јубилеја и они су заједно са корисницима Дневног боравка извели инклузивне нумере „Плава птица“ и „Вилинска песма“ у којима су бескрајно уживали. Неки су  дочекивали госте и делили поклоне, остали су уживали у пажњи и дружењу.

Детаље са обележавања јубилеја као и неке секвенце живота станара улице Стефана Првовенчаног 10В можете видети у фото галерији.

(Иницијали корисника у тексту су измењени због заштите података о личности.)

дипл.социолог Сања Павловић Мијаиловић
Служба за локална права и услуге
ЦСР “Шабац”