Уводна разматрања
Иако је прошло 15 година од увођења Закона о основама система образовања и васпитања[1], уочавају се бројне тешкоће које спречавају принципе инклузије. Спољашња подршка у процесу образовања потребна је великом броју деце са тешкоћама у развоју, уочавају се многе нормативне промене, али у пракси је веома захтеван посао омогућити деци са инвалидитетом све што имају њихови вршњаци, на првом месту образовање, које треба да буде доступно свима. Један од значајних инструмената инклузије јесте услуга ЛП детета уз помоћ које је деци омогућено да буду укључена у друштвени живот заједнице. Реч је о подршци која није искључиво у домену образовања, већ обухвата читав низ активности тј пружа подршку детету у обављању свакодневних животних потреба (одвођење и довођење из школе, исхрана, облачење, одлазак у тоалет и слично). Према конвенцији о правима особа са инвалидитетом (коју је наша држава потврдила на 61 заседању Генералне скупштине Уједињених нација, на седници од 13 децембра 2006. године у Њујорку), наводи се да ће државе предузети све неопходне мере да им се обезбеди да, равноправно са другом децом, у пуној мери уживају сва људска права и основне слободе. У складу са претходно наведеним уочава се комплексност теме која задире у многа питања положаја и квалитета живота породица особа са инвалидитетом.
(I) Циљ и методологија истраживања
Истраживање услуге ЛП детета, имало је за циљ да се идентификују проблеми и стања функционисања услуге, открију изазови свих актера, осветле специфичности и карактеристике обезбеђене услуге у пракси и сагледају могућности унапређења исте на територији ГУ Шабац. Подаци који су коришћени у истраживању прикупљани су увидом и анализом електронске документације активних корисника услуге ЛП Центра за социјални рад „Шабац“ као и путем анкетирања и разговора са родитељима корисника услуге ЛП, током марта и априла текуће године. Коришћен је упитник отвореног типа, са 25 питања од којих су првих седам општег типа везани за информације о: полу, броју чланова домаћинства, броју запослених, породичном статусу, броју корисника услуге… док се остала питања односе на обезбеђивање услуге, задовољство постигнутим квалитетом, сигурност детета, сарадњом са пружаоцима услуге, сарадњом са Центром за социјални рад, до питања да ли би и како унапредили услугу и који су то проблеми са којима се суочавају. Коришћена је и Ликертова скала ставова о задовољству, која је квалитативно мерљива. Дата је могућност и оцене од 1 (незадовољава) до 5 (одлично), као и могућност допуне оцене коментаром, како бисмо добили што квалитетније резултате. Након сагледавања структуре и карактеристика породица чији су чланови корисници услуге, реализовано је анкетирање/интервју како би се кроз непосредан контакт и разговор добиле информације од значаја за идентификовање специфичности и карактеристике обезбеђене услуге у пракси. Узорак чини: 25 корисника мушког и 8 женског пола.
- Статистика
На основу увида у електронску документацију корисника услуге Центра за социјални рад „Шабац“, дошли смо до следећих статистичких података: у школској 2023. години са пружањем услуге ЛП се започело 01.09.2023. године. У току школске 2023/24.год за услугу је поднет 71 захтев, услуга је обезбеђена за 65 корисника, петоро потенцијалних корисника је остало на листи чекања, а за један захтев је заведена обустава поступка, јер су родитељи одустали. Услуга ЛП школске 2023/2024. године је обезбеђена за укупно: 13 корисница женског и 52 мушког пола. Наведени однос је уобичајен сваке године (80% чине корисници мушког пола). Овакво стање је било актуелно до 20. маја исте године, након чега је 21.05.2024.год потписан уговор са другим пружаоцем „Царски конак“ доо[2] Тршић и услуга је преосталих месец дана односно до окончања школске године обезбеђивана за 63 корисника, двоје није поднело поновни захтев. У овој анализи фокусирали смо се на период од септембра 2023. до 20. маја 2024. год док је лиценцирани пружалац услуге била ХО „Дечје срце“ из Београда, обзиром да је кратак временски период пружалац услуге био „Царски конаци“ да би доносили суд о функционисању. У Шапцу је ХО „Дечје срце“ је била пружалац услуге од 2017. године, од када је и доступна деци са инвалидитетом у нашем граду. Утврђено је да су активни корисници услуге ЛП школске 2023/2024 заступљени у свим разредима основних школа на локалу, дакле од првог до осмог и једна ОШ ван наше општине (oсновна школа за ученике оштећеног вида). Корисници ове школске године (2023/2024.) похађају три средње школе на локалу, од осам укупно. Од 65 корисника, 46 иде у основне школе, седморо у средње школе (Пољопривредна, Школа примењених уметности и Економска школа у Шапцу). Предшколско похађа три и услуге вртића користи укупно девет корисника. Број корисника који живе на територији града има 49, док је број корисника са сеоске територије 16. Када је породични статус корисника услуге у питању највећи број деце/корисника живи у склопу тзв основне породице (родитељи, браћа, сестре) и њих је 44 (од укупно 65), деветоро корисника живи у проширеној породици (родитељи, деца и други сродници), петоро деце живи у једнородитељској породици, петоро у једнородитељкој проширеној породици (један родитељ, деца, сродници) и двоје корисниика живе у хранитељској породици. Из 58 породица услугу користи по једно дете, из шест породица услугу користи по двоје деце и у једној породици имамо троје деце којима је дијагностикован оштећен слух, али тренутно само једно дете користи услугу. Када је у питању редослед рођења у породици: 38 деце тј корисника услуге су прворођени у породици, 22 су другорођени, 4 деце су трећерођени и једно дете живи у хранитељској породици, не знамо редослед рођења од стране мајке.
- Анализа истраживања
(1) Лични пратилац као агенс социјалиизације
Једна од интересантнијих уочених појава насталих кроз обезбеђивање услуге јесу личи пратиоци (мајке) које пружају услугу другој деци, а и саме имају дете које је корисник услуге. Ови родитељи сматрају да се међусобно као родитељи деце са инвалидитетом боље разумеју, такође сматрају да потребе детета одмах могу да схвате и одговоре на прави начин. Родитељи наводе да услуга у њиховом случају има више предности. 73% анкетираних родитеља су дали највишу оцену о задовољству ЛП детета. Дакле овде се мерило задовољсво на релацији родитељ – ЛП. На питање какав однос дете има са личним пратиоцем (релација дете-ЛП) добили смо следеће резултате: 79% је дало највишу оцену задовољства опхођењем и сарадњом ЛП са дететом, односно они сматрају да је њихово дете у потпуности задовољно опхођењем и сарадњом са ЛП. Наведена релација ЛП – дете је база за добру сарадњу из које произилази успех на осталим пољима, чиме се потврђује и квалитет услуге. ЛП у односу на дете утиче као још један агенс социјализације, иако је дефинисан као техничка подршка детету[3] укључен је у многе аспекте живота детета и његов утицај на развој је несумњив, што нам опет указује да је улога личног пратиоца изузетно разноврсна и ниједно искуство у овом послу никада није исто. Зато смо се бавили и питањем квалификованости за овај посао и шта родитељи сматрају да је битније, каква су њихова искуства са различитим личним пратиоцима. Према Правилнику о ближим условима и стандардима за пружање услуге социјалне заштите („Службени гласник РС“, бр. 42 од 14. маја 2013, 89 од 16. новембра 2018, 73 од 11. октобра 2019.)5.1 посебни минимални структурални стандарди за ангажовање личног пратиоца члан 48 став 3. су следећи: Стручни радник и сарадник – лични пратилац имају завршену обуку по акредитованом програму за пружање услуге личног пратиоца. Према којој степен образовања није дефинисан, дакле само да је лице завршило обуку за пружање услуге. ГУ Шабац је у оквиру расписивања јавне набавке поставила следеће услове: минимун завршена ОШ, лекарско уверење за обављање посла личног пратиоца и у складу са Правилником обука по акредитованом програму.
Узимајући све горе наведено у обзир, родитељи сматрају да је за овај посао и квалитет услуге важан осећај као жеља да се посао научи од стране ЛП, јер уколико тога нема и уколико немају „стомак“ за „ту децу“ (цитирано) посао неће обављати како треба. Изводи се закључак на основу одговора да за добар квалитет услуге није увек реч о образовним квалификацијама већ о категоријама као што су: осећај, вештине и жеља да се посао научи.
Међутим овде постоји још једна струја ставова који су нешто другачији када су у питању деца са аутизмом, њихови родитељи се залажу за професионалце (или барем студенте) особе који су прошли и образовање и праксу како би се носили са њиховим потребама. Наводимо неке од њихових коментара:
„Мислим да ЛП нису довољно обучене за тај посао. Када то кажем мислим на рад са децом са аутизмом.“ (Родитељ детета мушког пола користи услугу 3 године и похађа ОШ Стојан Новаковић).
„Нестручност. Стварно би нам пуно значило када би се за пратиоце бирали студенти, људи из струке.“(НН.)
„Обуке за ЛП су лоше и већина пратилаца није свесна какво дете могу добити.“ (Родитељ корисника женског пола, користи услугу годину дана и похађа предшколску установу.)
Током обављања интервјуа разговарајући са родитељима о ангажовању ЛП и конкретним врстама подршке у односу на дете дошли смо до закључка да је и број радних сати ЛП веома разнолик. Овде ћемо навести неке од коментара и размишљања родитеља на ову тему.
„Довезе и одвезе га у школу, понекад га одведе и у град у шетњу јер не проводи са њим време на настави.) (Родитељ детета мушког пола користи услугу 6 година, похађа ОШ Свети Сава“)
„Одвезе га у школу где проведе око 4 сата, дође по њу, али не буде са њом на часовима, у школи Свети Сава не седе ЛП са децом. Водила ју је и у Музичку кад је ишла“. Уобичајене ствари ради. ( Родитељ детета женског пола, корсти услугу 5 година и похађа ОШ Свети Сава.)
На основу горе наведених изјава уочава се да ЛП деци подршка за разноврсне потребе, али је и број радних сати различит. Углавном деца у ОШ проведу 3 до 4 часа дневно, толико им је процењена концентрација, у средњим школама 4 часа у вртићима и предшколским установама такође постоје договори између установе и родитеља детета о њиховим могућностима. ОШ Свети Сава за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом је школа која има кадар који одговара потребама деце са инвалидитетом, и у њиховом случају су обученији од ЛП те им њихово присуство није потребно. Из тог разлога ни један ЛП не седи на часовима са својим корисником. Ове школске године их је било укупно 15 деце која похађају ову образовну установу. Према Одлуци града Шапца члан 46 Услуга личног пратиоца детета обезбеђује се у трајању од 40 часова недељно, у складу са процењеним потребама корисника, а на основу Мишљења Интерресорне комисије града Шапца за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету и ученику, о чему одлучује Центар за социјални рад „Шабац“, решењем. Према решењима Центра за социјални рад „Шабац“ свих 65 корисника услуге ЛП детета школеске 2023/2024 имали су по решењу 8часова дневно пет дана у недељи. Родитељи наводе да ЛП пишу пун фонд сати без обзира колики је он заиста био. Многи се плаше да их ЛП не напусти, јер је посао, у чему се сви слажу изузетно одговоран, а плаћен по сату што значи да лични пратиоци немају примања за време трајања школских распуста, као запослени у образовању, па је тешко наћи заинтересован кадар. Битно је истаћи и да према Према Правилнику о ближим условима и стандардима за пружање услуге социјалне заштите („Службени гласник РС“, бр. 42 од 14. маја 2013, 89 од 16. новембра 2018, 73 од 11. октобра 2019.)5.1 Активности личног пратиоца члан 86. није наведена подршка кориснику на часу.
(2) Утицај честе промене личних пратилаца
Од 33 анкетираних родитеља корисника услуге само девет није мењало личне пратиоце, од којих троје користи услугу до годину дана. У највећем броју случајева нису родитељи ти од којих потиче иницијатива за промену ЛП. Родитељи ту виде проблем у систему, дакле заказао је начин на који се радно ангажују лични пратиоци. 73% анкетираних родитеља је навело да су проблеми које они уочавају због толиког одласка кадра: неизвесност, уговор који покрива само школску годину, ЛП је плаћен на сат и за време распуста не остварује приходе, неисплаћивање путних трошкова. Наводимо неке од коментара родитеља:
„Јесмо, мењали смо ЛП успеле су да пронађу посао у струци. Са сваком смо остали у пријатељским односима.“ (Родитељ детета женског пола које користи услугу 5 година и похађа ОШ).
„Мењали смо ЛП али не на нашу иницијативу. Девојка је спремала правосудни испит и радила као ЛП. Када је положила нашла је посао у струци. Моје дете је са њом било јако задовољно. Трчао јој је у сусрет сваки пут када је види. И сада исто.“ (Родитељ детета мушког пола које кристи услугу 3 године и похађа ОШ).
82% анкетираних чија деца користе услугу навели су да је њихов живот генерално олакшан увођењем услуге. Имају више времена да се посвете другој деци, потребама, слободно време за себе, остаје им више новца којег би морали да издвоје за другу особу за чување детета, да услуга није обезбеђена. Такође родитељи увиђају позитиван ефекат који друштво и школска средина имају на дечје понашање и здравље, чега не би било да нема услуге ЛП.
Навешћемо неке од коментара:
-„Јесте омогућава му да буде безбедан у школи и да води живот достојан својих вршњака. Мишљења сам да дете треба што је могуће дуже да буде део образовног инклузивног система“. (Родитељи детета мушког пола које користи услугу 5 година и похађа средњу школу).
„За моје дете велики помак, она се променила за 180 степени. Пријају јој деца, постала је отворенија, епи напади су мање учестали. Раније није желела да приђе деци, сада сама приђе, загрли и пољуби. Моје дете није вербално, помало говори, васпитачице и ЛП су утицале на другу децу да је прихвате“ (Родитељ детета женског пола, користи услугу непуних годину дана и похађа предшколску установу.)
На питање каква је комуникација ЛП са учитељима/васпитачима 73% анкетираних родитеља наводе да су задовољни комуникацијом ЛП са учитељима и наставницима. ЛП као техничка подршка на часу утиче на дете и да прати наставу усмерава га, помаже му око прибора и сл. Инклузија подразумева да читав систем међусобно сарађује. Тако да можемо у потпуности да се сложимо са коментаром једног од родитеља а он гласи: „Комуникација зависи како од личног пратиоца, његовог схватања потребног нивоа комуникације са наставницима, личног залагања и посвећености детету, од образовања и компетенције, али и залагања запослених у образовним институцијама да се инклузија спроведе што адекватније могуће за дете. Наравно зависи и од могућности самог детета а највише зависи од њихове вештине комуницирања“. (Родитељ детета мушког пола које користи услугу 5 година и похађа средњу школу.)
(3) Важност креирања пријатног радног амбијента
На питање да ли лични пратилац олакшава дружење детета са другарима у образовној установи одговорило је потврдно 55% анкетираних родитеља, уједно ово је питање са најмање датих одговора, чак 45% родитеља није одговорило. Посредно су одговорили на то питање дајући информације о подршци коју ЛП пружају њиховом детету.
За децу са сметњама у развоју, успостављање социјалних односа може бити тешко. Понекад дете физички не може да учествује у одређеним активностима са другом децом или није вербално, постоји низ фактора који могу да утичу на комуникацију, уопште сваког детета. За успешно спровођење инклузије и за дечји добар осећај у школи и комуникацију са вршњацима велику одговорност носи и вапитач, као и његова комуникација са ЛП. Доброг васпитача одликује низ параметара као што су: висок ниво образовања, обученост за рад са децом са сметњама у развоју, развијен позитиван однос са децом, остваривање добре сарадње са родитељима, особине као што су: ентузијазам, упорност, доследност, флексибилности способност подстицања интеракције између вршњака. На тај начин се креира радни амбијент, у коме ће се дете осећати сигурно и задовољно боравком у групи. Веома је битна релација родитељ, лични пратилац, васпитач, вршњачка група за напредак и добар осећај детета у школи.
Анкетирани родитељи као највеће проблеме уочавају да је тешко наћи посвећене људе за посао ЛП, што је последица статуса радног ангажовања и висине накнаде којег остварују. Углавном им је посао ЛП прелазно решење као што смо видели. Не задржавају се дуго. Све се то негативно одрaжава на дете и на образовну установу. Поједини родитељи спомињу и стручност кадра и наводе да би доста значило када би се за овај посао ангажовали макар студенти. Родитељи такође истичу да ЛП нису довољно обучени за рад са децом са аутизмом. Обука за ЛП је доста површна, многи ЛП и не знау шта могу да очекују. Али се сви слажу у једном да је осећај најважнији који особа има да би се бавила овим послом, а не друге квалификације и наравно жеља да се научи. Дакле они сматрају се услуга може унапредити задржавањем квалитетног кадра уз помоћ бољих услова рада, висине зараде и уговора о раду, као и озбиљнијих обука за овај посао који би укључивао и неопходне психолошке тестове кандидата, претходно упознавање са децом и родитељима кроз организоване разговоре, као и повремене контроле/надзор. Родитељи деце са аутимом су углавном износили став да је потребно ангажовање стручног кадра који би са децом са аутизмом поступали на професионалан начин. Поједини родитељи су скренули пажњу и на термине расписивања јавних набавки због којих се не стигне са обезбеђивањем услуге на време, односно од првог септембра што деци и родитељима такође представља додатни проблем.
Када су у питању начини унапређења услуге навешћемо неке од коментара родитеља:
-„Услуга ЛП је одлично организована у поређењу са образовним системом. Педагошки асистент је нешто што је неопходно деци јер ЛП не могу обављати те послове, а деци је неопходна подршка, мада смо свесни да смо далеко од тога“. (Родитељ детета мушког пола које користи услугу 6 година и похађа ОШ.)
-„Бољим условима за ЛП како би задржали добар кадар“. (Родитељи детета мушког пола које користи услугу 6 година и похађа ОШ.)
„Бољом финансијском подршком за ЛП.“ (Родитељи детета мушког пола, који користи услугу пет година и похађа ОШ Свети Сава.)
„Бољим условима за рад ЛП како би задржали добар и сигуран кадар. Препорука је такође након годину дана рада као ЛП дати им уговор на минималац. Такође проблем прави и ГУ јер не распишу јавну набавку на време онда касне са услугом а школска година већ почела“. ( Родитељ детета мушког пола, користи услугу 6 година, похађа ОШ Свети Сава.)
83% анкетираних родитеља се осећају сигурно док је њихово дете са ЛП. Када је реч о процедури за подношење захтева за обезбеђивање услуге родитељи су задовољни, чак 92% анкетираних сматрају да је једноставна, али смо добили и неколико предлога за унапређење. Они сматрају да би било добро да се родитељи телефоном позову сваке године пред обнављање услуге како би проверили да ли настављају са услугом или не, називајући то на неки начин аутоматско продужење документације.
Обзиром да се активности личног пратиоца детета планирају у складу са индивидуалним карактеристикама детета родитељи су наводили које врсте подршке ЛП пружа њиховом детету, добили смо разнолике одговоре који указују да је ЛП један агенс социјализације и да је посао врло разноврстан. Навешћемо неке од примера разноврсности у подршци коју пружају:
„Помаже мени лично око остваривања многих права. Са дететом ради вежбе, учи га да чита и пише, са њим проведе 4 сата, понекад и 5,6 сати дневно. Радила је и вежбе говора јер није чуо. Наш лични пратилац је у пензији по занимању дефектолог тако да могу рећи да смо заиста имали среће.“(Родитељ детета мушког пола користи услугу 3 године и похађа ОШ Свети Сава.)
-„ Одведе га и врати из школе, усмерава му пажњу на часу.“ (Родитељи детета мушког поа, користи услугу 6 година и похађа четврти разред ОШ Јеврем Обреновић.)
-„Пoмогне му да се пресвуче, прати да неког не удари, отпрати га до тоалета и припомогне…“ (Родитељ детета мушког пола користи услугу 2,5 године и похађа предшколаску установу.)
– „Пружа подршку у раду, комуникацији са другом децом, такође безбедносна улога је веома битна обзиром да наша деца не знају да се бране, а могу да буду изложена разним видовима дискриминације од стране друге деце.“ (Родитељ детета мушког пола користи услугу 5 година и похађа други разред ОШ Лаза Лазаревић.)
Када је у питању комуникација родитеља на релацији пружаоца услуге „Дечје срце“ изводи се закључак да је сарадња функционисала годинама без проблема, родитељи су се виђали приликом потписивања планова и попуњавања евалуационих упитника и тада су имали могућност и да запосленима кажу шта желе ако имају проблем или неку недоумицу или да се посаветују око било које теме везане за услугу. Када је у питању систем контроле запослених од стране пружаоца услуге већина родитеља наводи да не познају систем контроле, осим добре комуникације између њих самих. Подразумева се да имају могућност да телефонским путем обавесте „Дечје срце“ ако имају неки проблем, али сматрају да неки вид спољашње контроле треба увести.
82% родитеља је дало највишу оцену када је у питању сарадња са Центром за социјални рад „Шабац“ по питању комуникације, доступности информација и ефикасности приликом предавања захтева. 73% родитеља се слажу са тврдњом „У потпуности сам задовољан целокупном услугом ЛП“, 97% анкетираних се изјаснило да би препоручили услугу ЛП што указује на високо задовољство али и неопходност обезбеђивања ове услуге.
- Закључак
Родитељи квалитет услуге не доводе у питање ипак оно на шта указују као велики проблем из којег проистичу и многи други проблеми јесте одлазак квалитетног кадра, због чега су деца принуђена да током школовања промене више личних пратилаца што захтева додатну енергију на упознавање, адаптацију, везивање за особу која ће највероватније опет отићи у потрази са „сигурнијим“ радним местом.
Улога ЛП у животу породица деце са инвалидитетом је веома значајна, чему у прилог говори и ово истраживање. Она утиче на подизање нивоа квалитета живота целе породице, на осамостаљивање детета и подизање самопоуздања, представља један агенс социјализације у односу на дете, неопходан спољашњи фактор без којег би њихово образовање у редовним школама било онемогућено. 82% анкетираних родитеља чија деца користе услугу навели су да је њихов живот генерално олакшан увођењем услуге. Имају више времена да се посвете другој деци, потребама, слободно време за себе, остаје им више новца којег би морали да издвоје за другу особу за чување детета, да услуга није обезбеђена. Такође родитељи увиђају позитиван ефекат који друштво и школска средина имају на дечје понашање и здравље, чега не би било да нема услуге ЛП.
Оно што се уочава као проблем јесте несклад који постоји између неопходности и обавезе државе и друштва да се деци са инвалидитетом омогући инклузивно образовање, и једног још увек површног односа према регрутовању, обуци, ангажовању, финансирању и мониторингу личних пратилаца, као и јачању значаја и повезаности свих аспеката инклузивног образовања од: родитеља, личних пратилаца, педагошких асистената и васпитача/наставника. Потребно је јачање читавог система како би се створио амбијент у којем ће се дете у инклузији осећати пријатно. Услугу ЛП потребно је развијати у смеру јачања и задржавања квалитетног кадра који непосредно пружа услугу. Истаживање услуге лични пратилац детета опомиње нас и указује где смо као друштво позиционирани када је инклузивно образовање у питању и указује које су препреке на путу стабилније, праведније и достојанственије будућности ОСИ.
Истраживање спровела и обрадила:
дипл.социолог Сања Павловић Мијаиловић
[1] (у даљем тексту: ЗОСОВ) је усвојен крајем августа 2009. У њему су постављене основе инклузивног образовања, које су даље разрађиване кроз низ подзаконских аката и кроз посебне законе усвојене 2010. и 2013. године. („Оквир за праћење инклузивног образовања у Србији“, 09.2014.)
[3] Задатак личног пратиоца као техничке подршке (Активности личног пратиоца детета, планирају се и реализују у складу са индивидуалним потребама детета у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, што укључује: 1) помоћ код куће у облачењу, одржавању личне хигијене (умивање, чешљање, прање зуба), при храњењу (припрема и сервирање лакших оброка, храњење или помоћ у коришћењу прибора и сл.), припрему књига и опреме за вртић односно школу;2) помоћ у заједници, што укључује:(1) помоћ у коришћењу градског превоза (улазак и излазак из средстава превоза, куповина карте и сл.),(2) помоћ у кретању (оријентација у простору уколико је дете са оштећењем вида, гурање колица или коришћење других помагала и сл.),(3) одлазак на игралишта односно места за провођење слободног времена (подршка у игри, подршка и посредовање у комуникацији и сл.), укључујући културне или спортске активности и друге сервисе подршке.(Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштитечлан 86 „Службени гласник РС“, бр. 42 од 14. маја 2013, 89 од 16. новембра 2018, 73 од 11. октобра 2019.)
