Округли сто саветовалишта за породицу и младе ЦСР „Шабац“ – Положај деце без родитељског старања
Поводом обележавања Дечије недеље, Саветовалиште за породицу и младе ЦСР „Шабац“ организовало је Округли сто на тему „Положај деце без родитељског старања“. Округли сто организован је у Центру за стручно усавршавање, заједно са представницима стручних служби основних и средњих школа, стручних радника Центра за стручно усавршавање и Центра за социјални рад „Шабац“ као и директора ЦСР „Шабац“.
Дете без родитељског старања је дете које нема живе родитеље, дете чији су родитељи непознати или је непознато њихово боравиште, дете чији су родитељи потпуно лишени родитељских права или пословне способности, дете чији родитељи нису стекли пословну способност, дете чији су родитељи лишени права на подизање, васпитање и чување, дете чији се родитељи не старају о детету или се старају на неодоварајући начин.
Деца без родитељског старања су једна од најосетљивијих категорија друштва и самим тим захтевају и посебну друштвену заштиту. Деца без родитељског старања одрастају у веома тешким и специфичним животним околностима, у породицама у којима су изложени разним облицима насиља, где су често злостављена и занемарена и где су њихова основна животна права угрожена. Обавеза органа старатељства је да након сазнања да су живот, здравље и безбедност детета угрожени у биолошкој породици, такво дете измести из породице и реализује смештај у хранитељску породицу. То је један од најтежих и најсложенијих задатака органа старатељства, јер се ради о најосетљивијој категорији становништа. Након измештања детета из примарне породице, предузимају се мере породично-правне заштите и регулише се старатељство над мал. дететом, које може бити привремено и стално. Улогу старатеља углавном обаваљају стручни радници органа старатељства, сродници или хранитељи.
Деца која излазе из дисфункционалних породица, често немају регулисану здравствену заштиту, нису вакцинисани, немају пријаву пребивалишта, понекад немају регулисано и лично име, често имају разне развојне и интелектуалне потешкоће или је неопходно њихово укључивање у Развојно саветовалиште или други облик здравствене заштите. Често је у таквим породицама у релацијама родитеља али и у односу према детету, присутно насиље у породици, алкохолизма родитеља, употреба психоактивних супстанци, оскудица, хигијенски услови испод сваког егзистенцијалног нивоа. Таква деца су често изложена трауматичним животним догађајима, који уз сав напор и труд хранитеља, стручњака органа старатељства и свих других стручњака који раде са дететеом, остављају дубоке психолошке последице, које се могу одражавати касније на читав њихов живот. Деца без родитељског старања су често суочена са болном истином да њиховим родитељима нису потребни, значајни и важни, што у периоду адолесценције, посебно може бити окидач за многобројне развојне тешкоће и појаву асоцијалног понашања, тражење идентитета на погрешана начин јер се често иза њихове агресије крију бес и туга.
Наша је обавеза да овај, толико важан однос са родитељима, где год и кад год је могуће одржавамо и подстичемо, да би деца имала свест и сазнање, да су њихови родитељи ту за њих, али да су их тешке животне околности и многобројни други проблеми омели у вршењу родитељске дужности.
Након измештња деце из биолошких породица, мал. деца се смештају у хранитељске породице, сродничке хранитељске породице или одговарајуће установе социајлне заштите. Орган старатељества може изместит мал. дете из породице ургентно, уколико се процени да је висок ризик останак детета у билошкој породици. Понекад се прати функционисање породице и родитељима се пружа подршка ради оснаживања њихових родитељских капацитета или се родитељи упућују на коришћење других услуга у оквиру социјалне заштите. Када се и поред свих покушаја да се породица и родитељи оснаже, процени да је мал. дете угрожено у породици, орган старатељства доноси одлуку о издвајању детета.
У односу према родитељима чија је дете смештено у хранитељску породицу, покреће се поступак лишења родитељских права, уколико родитељи, у одређеном временском року, нису отклонили разлоге због чега је дете измештено из породице.
Свака одлука органа старатељства може се мењати, у зависности од актуелних околности. Родитељи могу покренути поступак враћања родитељских права. На жалост, пракса је показала, да често и након враћања родитељских права, у породици поново може доћи до дисфункционалних образаца понашања. Орган старатељства може донети одлуку, уколико процени да није уинтересу мал. детета, да се родитељима не врати родитељско право. Свако одузимање детета је тежак и сложе задатак али је обавеза органа старатељства да се увек и у свакој ситуацији, руководи најбољим интересом детета.
Веома често и након заврштека школовања, младе особе које излазе из хранитељске породице немају могућност да се врате у своје биолошке породице. Обавеза органа старатељства али и друштва је да помогне младој особи у осамостаљивању. Пракса је показала да деца која су своје детињство и младост провеле у хранитељским породицама, могу да заврше више школе или факултете и то је разлог да увек верујемо у децу, њихове снаге и капацитете али и да им помогнемо да верују у себе.
Једно од основних дечијх права је сажето у једној реченици – „моје је право, да живим срећно и здраво“.
Весна Димитријевић, дипл. педагог, породични саветник
Милица Обреновић, дипл. соц. радник, породични психотерапеут
