Директорка Центра за социјални рад „Шабац“, Биљана Мркоњић и помоћница директорке ЦСР „Шабац“, Славица Матић присуствовале су Националној конференцији под називом „Између закона и стварности: Перспективе жена о родној равноправности у Србији“. Конференција је одржана у понедељак 16 децембра у Београду у хотелу „Метропол“ у организацији Министараства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Немачке сарадње (GIZ) и Повереника за заштиту равноправности.
На отварању конференције, говорили су: повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Нина Митић, Михаел Енгел из ГИЗ-а и вођа пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“. Професорка Ивана Крстић са Правног факултета Универзитета у Београду представила је анализу правног оквира, док је Марко Милановић детаљније представио истраживање које је, као и конференција, реализовано у оквиру пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“ (СИП).
На конференцији су представљени резултати истраживања о перцепцији родне равноправности из перспективе жена у Србији, као и анализа правног оквира који се односи на дискриминацију жена из осетљивих друштвених група, са циљем да се допринесе свеобухватном сагледавању стања у области родне равноправности и oбликoвaњу јавних пoлитикa кoje oдгoвaрajу ствaрним пoтрeбaма жена.
Резултати истраживања о перцепцији равноправности из угла жена, показују да 4,6% жена у Србији сматра да је равноправност потпуна, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
Доминантна перцепција је да је родна равноправност далеко од идеалног стања, 11% сматра да апсолутно није остварена, што пoкaзуje пoтрeбу зa другачијим приступима у решавању овог проблема, пре свега променом начина комуникације и активнијим укључивањем мушкараца и младих, навела је повереница.
Родна равноправност је пре свега питање владавине права, правде, остварења основних људских права, али и кључни предуслов за друштвени економски и политички напредак. Ипак, родна равноправност се и даље сматра „женском темом“, због чега је неопходно интензивније укључити мушкарце и едуковати их о томе шта ослобађање од традиционалних родних улога заиста значи за свакога од нас, истакла је повереница Бранкица Јанковић.
Истраживање је показало да више од 40% испитаница сматра да жене немају једнаке могућности за економску независност, што је повезано са разликама у платама, слабијим шансама за напредовање, као и већом заступљеношћу жена у мање плаћеним секторима. Истраживање је такође показало да и код самих жена постоји веома поларизована перцепција па и неразумевање родне равноправности, коју један број испитаница доживљава као додатни терет. Више од половине испитаница сматра да традиционалне родне улоге у којима се очекује да жена преузме већину неплаћених послова око домаћинства, бригу о деци и старијим члановима породице, највише доприносе дискриминацији жена, док као кључне области за унапређење положаја жена у Србији виде економско оснаживање, образовање од најранијег узраста и борбу против насиља над женама.
-Подаци истраживања у тексту представљени су на Конференцији, а преузети са сајта Повереника за заштиту равноправности.
