У Чачку је 11. јуна 2025. године одржана друга радионица међусекторских радних тела ПОРИ у оквиру пројекта „Права детета у локалној самоуправи“, који спроводе Стална конференција градова и општина (СКГО) и УНИЦЕФ.
Циљ радионице био је програмирање мера и буџетирање услуге Породично орјентисаних раних интервенција (ПОРИ) у локалним заједницама. На скупу су говорили: Славица Милојевић, национална експерткиња за социјалну заштиту и популациону политику, консултанткиња за услугу ПОРИ (руководилац Одељења за информисање, промоцију и подршку, Републички завод за социјалну заштиту); Никола Рибић, локални ментор за успостављање услуге ПОРИ (представио је пример добре праксе Града Крагујевца); и Тибор Домонкош, национални експерт за јавне финансије локалне самоуправе.
УНИЦЕФ и Министарство здравља покренули су Програм породично оријентисане ране интервенције (ПОРИ), односно програм подршке здравственом систему да, у сарадњи са образовним и системом социјалне заштите, унапреди постојеће услуге подршке деци раног узраста са тешкоћама и сметњама у развоју и њиховим породицама.
Програм се спроводи у 25 окружних домова здравља, као и у београдском региону са 10 развојних саветовалишта. Подршку пружају Тимови за породично оријентисане ране интервенције при Развојном саветовалишту Дома здравља, на окружном нивоу, у чијем саставу су и чланови Предшколске установе и Центра за социјални рад.
Програм Породично орјентисане ране интервенције (ПОРИ) je организован систем услуга и мера којима се пружа подршка развоју деце млађег узраста (од рођења до поласка у школу) са развојним одступањима, сметњама и тешкоћама у развоју, као и њиховим породицама, или деци код које постоји велика вероватноћа да ће се јавити одступање у развоју пре поласка у школу услед различитих биолошких и срединских фактора.
Услуге ПОРИ су намењене деци од рођења до три године старости, а могу се пружати и деци до шест година тј. до поласка у основну школу.
Циљ програма ПОРИ је да свака породица деце раног узраста са развојним сметњама и тешкоћама добије потребну подршку тамо где живи – у породици, вртићу и локалној заједници.
Програм се реализује у оквиру иницијативе ПРО – Локално управљање за људе и природу, коју заједнички спроводе УНОПС, УНИЦЕФ, УНФПА и УНЕП, уз подршку Владе Републике Србије и финансијску помоћ Владе Швајцарске.
У оквиру овог пројекта Градско Веће града Шапца је 26.06.2024. године формирало Радно тело за подршку подстицајном родитељству и развоју деце којег чине представници Градске управе града Шапца, Предшколске установе „Наше дете“, Дом здравља „Др Драга Љочић“, Центра за социјални рад „Шабац“, Завода за јавно здравље Шабац и удружења „Да будемо сви једнаки“.
Рано препознавање деце која су у ризику да њихов развој одступа од типичног од суштинске је важности за благовремено пружање одговарајуће подршке. Због тога је важно да када се посумња или препозна да би дете и породица могла да има користи од ПОРИ да се упуте развојном саветовалишту односно Тиму за ПОРИ.
Родитељи имају важну улогу у раним интервенцијема због њиховог утицаја на развој детета и њихову добробит, у постављању и достизању циљева који су битни за боље функционисање детета и породице. Истовремено су активни учесници у заговарању права детета и породице и одређивању политике и обима услуга у оквиру подршке која се пружа у раним интервенцијама.
Према проценама стручњака, у Србији, сваке године око 60.000 деце узраста до 6 година има потребу за подршком кроз услуге ране интервенције.
Неуронаука је доказала бројним студијама да је развој мозга најинтензивнији у првих 1000 дана живота. Овај период је темељ даљег развоја у свим доменима и темељ раног учења. У овом периоду деца уче брже него икада касније у животу, стичу бројна искуства и многе вештине за живот.
За породице деце са тешкоћама и сметњама у развоју, сваки тренутак је важан. Правовременим укључивањем у програм раних интервенција, код више од 70% деце са развојним ризицима развој бива нормализован, док је дугорочна подршка потребна је за око 20% деце.
Ипак, услуге подршке нису довољно координисане међу стручњацима и установама, не пружају породицама и деци свеобухватну рану подршку у периоду који је најважнији за дете па родитељи обилазе установе и стручњаке, трагајући за најбољом подршком (UNICEF,2022).
