Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.

Савремено друштво карактерише демографско старење, и процене су да ће се број старијих у периоду од 2000. године до 2050. удвостручити и са 605 милиона порасти на 2 милијарде. Европа ће свакако бити најстарији континент са 33,6% старијих особа у укупној популацији, док ће у Србији 2050. године 32,3% становника бити старије од 60 година. У Републици Србији проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника. Становништво Србије је све старије. Основна одлика старосно-полне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији” је регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година.

Ове чињенице довеле су до тога је је почело више да се говори о старењу не само као о проблему, већ као о изазову који се поставља пред владе, институције, академски и цивилни сектор, као и саме старије.

Савремено друштво карактерише глобализација, модерне технологије, развој науке, развој медицине aли и опстанак клишеа, стереотипа и предрасуда везаних за старије.Ови и овакви ставови приказују старије особе као слабе и беспомоћне, као тешко покретљиве „чије је време прошло”, приказују их као мање вредне, као неспособне за рад, као особе које не могу да раде ефикасно и профитабилно, као физички и ментално споре. Старије особе се повезују са неким поремећајем или болешћу и с тим у вези често се посматрају као претња за здравствени систем. Посебно распрострањена предрасуда је и да су старије особе трошак за систем и економију, да оне ништа не доприносе буџету. Све ове чињенице су потпуно нетачне, али ипак опстају и доводе до немогућности изградње социјалне кохезије,стварајући уједно социјални зид међу генерацијама. Ејџизам (дискриминација старијих особа) је широко прихваћен широм света и свуда око нас.

Морамо бити свесни да стереотипи и предрасуде спречавају социјалну инклузију старијх особа и могу да спрече старије особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним, грађанским и другим активностима. На овакав однос утичу и млади и сами старији. Млади могу да утичу на ове одлуке својим ставовима према старијим особама, или пак да стварају баријере у вези са социјалним укључивањем старих. Дешава се да се старије особе повлаче због оваквог става сматрајући управо да је њихово време прошло. Овај зачарани круг може се избећи разбијањем оваквих стереотипа и променом сопствених ставова о старијим људима.

Потребно је стално подизати свест јавности о доприносу старијих људи у друштву и њиховом значају. Потребно је „раскринкати“ стереотипе да су старије особе, конзервативне, беспомоћне, болесне, да мање вреде, да су неспособне за рад. А да би се борили против стереотипа и предрасуда потребна нам је помоћ самих старијих. И зато, наша је порука старијима:

Будите активни!

Упражњавајте здраве стилове живота и редовно контролишите своје здравље!

Образујте се, будите отворени за учење нових вештина!

Негујте своја пријатељства и стварајте нова!

Имајте позитиван став према старењу, јер су истраживања показала да особе које имају позитиван став према старењу дуже живе од оних са негативним ставом!

За крај, треба поменути и да је 2020. и 2021.. годину обележила пандемија КОВИД-19. Узимајући у обзир да је ризик за оболевање већи међу особама старије животне доби, здравствене политике и програми су обухватили промотивне активности са циљем подизања свести о њиховим посебним потребама. Оно што је такође важно у овој борби са вирусом је препознати одговорност самих старијих особа према сопственом здрављу и њихову улогу у фазама спремности и реаговања на тренутну и будућу пандемију.